Kad se prica o Slobinom vremenu ne moze nikako da se prica kao o pravolinijskoj crti vremena. Taj period jednostavno mora da se podeli na 4 velika perioda: do 91 (ovde vredi podsecanja na kom nivou je postojalo idolopoklonstvo prema Milosevicu, da ne bude da je nama srbima Milosevic pao sa neba nametnut, nije vec su ga ljudi voleli i gledali u njega kao u spasioca srpskog naroda), ratovi od 91-95, mir od 95 do bombardovanja, i od juna 99 do kotobra 2000. Generalna ocena je katastrofalna, stim da se moze zakljuciti da je period od 95 pa do bombardovanja 99 bio podnosljiv. Cinjenica je da u drugoj polovini 90-tih dolazi do rastuce anti-crvene energije medj narodom i uverenja kako je Sloba glavni krivac za sve, i kako ce njegovim odlaskom poceti ruze da nam cvetaju. Danas 13 godina kasnije, postoji teska apatija u narodu, razocarenje, bez energije i vere u buducnost (ovde mislim na grupaciju ljudi stariju vec od 25 godina koji shvataju kako stvari stoje. Studentarija zivi u diznilendu na racun roditelja i baba i deda koji placaju i veruju da ce se nesto od njih stvoriti) Takodje postoji seta prema starim vremenima, cak i medju mladjom populacijom (danas 25 ili vise godina) kojima su stara vremena samo price, mit ili secanja. Zasto je to tako, pokusacu da sumiram sto krace.
Ceo taj sistem tj Jugoslavija nije zasnovan na pravim vrednostima (bratstvo i jedinstvo i slicna sranja) vec cisto na geo-politickom polozaju tog vremena i vestom baratanju marsala (jel ovo socijalisticki termin za kralja? ) Tita izmedju zapada i istoka. Opste je poznata cinjenica da je zapad masovno finansirao Jugu da se drzi podalje od crvenih. Tito je to pametno iskoristio da stvori drzavu koja se "brine" o svojim gradjanima, gde se oni nista ne pitaju, ali nemaju ni o cemu mnogo da brinu. To je toliko potrajalo da su vec generacije pocele da se radjaju i zive u zabludi da imaju drzavu koja nesto vredi.
Mitu doprinosi i cinjenica da je je Komunizam opstao tokom celog titovog zivota a krenuo polako da se raspada posle njegove smrti. Zivo me zanima sta bi bilo sa titom i jugom da je sve puklo 70-tih ili pak da je Tito nekim cudom preziveo u zdravlju jos 20 godina, tj da je bio ziv i zdrav 1990. Ali to je neka druga tema.
Uglavnom kada je Tito umro i komunizam propao, mi smo postali apsolutno nebitan narod i drzava i sa nama se zbilo ono sto se zbilo. Medjutim, u nama se zadrzao duboko ukorenjen osecaj da drzava treba da obezbedi SVE. Zato smo u slobu gledali kao u ikonu, pa ga mrzeli kao djavola, pa gledali dosovce kao novu nada pa ih gledali sa gadjenjem, pa evo sada Vucica dizemo u nebesa a za 3-6 godina on ce biti proslost i propast i doci ce nova "nada" koji ce ponoviti ceo proces i tako u krug...
Tako da danas, u 2013 godini, u nama postoji stav da drzava treba da obezbedi, stvori, pomogne tj da radi sve ono sto je nekada radila SFRJ. Kada bi neko izasao i rekao ljudi ta vremena su bila i prosla i nikada se vise nece vratiti a drzava ce sve manje i manje brinuti o vama. Ako vam se cini da drzava danas ne vrine o vama, sacekajte ondak 2020 i videcete koliko je danas jos bilo dobro. Medjutim, doslo je vreme da svaki pojedinac preuzme odgovornost za svoju sudbinu, da postane samostalan i nezavistan. Kada bi ljudi masovno krenuli da preuzimaju odgovornost za sebe i svoju porodicu vratila bi se i energija u narod. Pa danas kad intervjuisu nekog seljaka i preduzetnika ili bilo koga, on prvo sto krece da se zali na drzavu sa pricom drzava treba ovo drzava treba ono. To nije cinjenicno stanje na terenu, to je psihicko stanje, dijagnoza, patologija, ti kreces sa uverenjem da drzava treba da obezbedi a da se ti tu nekako uglavis, niko ne stavlja sebe na prvo mesto i svoje sposobnosti i mogucnosti, osim nove, mlade IT generacije koja ima mogucnost da za sobom povuce i ostale.....
