Kolko mi nisu jasni ljudi koji navijaju da nam reprezentacija ne igra.
Odsustvo reprezentacije par godina nece popraviti stanje na tribinama nikako, a to sto nam reprezentacija nema uspehe kakve mnogi (neopravdano) ocekuju da ima, nije razlog da se ona nipodastava ili sta ti ja znam.
Samim tim sto imamo drzavu imamo i reprezentaciju, kao i sve(skoro sve?) zemlje ovog sveta i to je osnovni razlog zasto navijas za nju.
Sad, ako ces da izjedas zivce jer reprezentacija nije nasa nego "Toletova", "Ramadanijeva" cija vec, sta da radimo.
Ne mozemo da organizujem plebiscit za ili protiv ovoga ili onoga i ko ce da igra i ko ce da odredjuje taj sastav.
Ne slazu se ni drugi za sastavima svojih timova, pa opet, gura se, ako ne ide menja se selektor, sastav, a ne ajde sad jedva cekam da nas suspenduju da ne gledam bruku.
A da je bruka trenutno jeste, ali ne tako katastrofalna kao sto neki umisljaju. Mi smo u najboljem slucaju reprezentacija koja konkurise za prva dva mesta u grupi i kojoj je krajnji domet osmina finala svetskog vec 10 godina. Jeste bruka sto smo izgubili mesto u barazu od jedne Estonije(do cega se opet mozda ne bi doslo da nije bilo stoke na tribinama) i sto cemo verovatno ponovo ispusiti za prva dva mesta, ali radije cu da gledam kako padamo umesto da se mislim"Eh, sta bi bilo da sad nasi igraju".
I jos jedan stvar me jako nervira a to je tolika prevrtljivost kod navijaca da ja ne mogu da verujem da odrastao covek moze da razmislja na taj nacin. Nakon Velsa, koji jedina dobra utakmica od ko zna kad, svi nalozeni maksimalno ko da smo Brazil preko noci. "Tuci cemo Belgiju 2-0, 3-0". Kad smo dobili prvi gol na Marakani, likovi okolo "Gotovo je, izgubili smo, nemamo mi sta da trazimo".
Najgore od svega sto je izgleda i igraci imaju takvu filozofiju.
Mrzim ovako kad se raspisem, a realno kenjam, a ne brise mi se tolki trud.
