Osnove odbrane u americkom fudbalu

[Polux]

Da pokusam malo da objasnim i pojasnim odbranu i osnovne seme koje se primenjuju u americkom fudbalu.
Nisam vican ovakvom pisaniju, pa obzirom da je prilicno amaterski napisano i konfuzno objasnjeno, prastajte
Tekstovi nisu strucni vec plod entuzijazma da se priblizi odbrana onom koji je ne poznaje, te za one koji dobro poznaju ovu tematiku tekstovi mogu biti i dosadni

Takodje, da naglasim da zahvalnost dugujem Foldijevom drugaru, treneru Zoranu Damnjanovicu, koji je velikodusno dozvolio koriscenje tekstova sa njegovog bloga.
Link ka njegovom blogu je
http://americkifudbalnasrpskinacin.blogspot.com/

U pisanju tekstova, kao i mojoj edukaciji, zahvalnost dugujem Sinisi aka Duhu.
Ima tu i D-lordovih objasnjenja, uglavnom svima hvala u ispomoci da priblizimo funkcionisanje odbrane u americkom fudbalu.
Ko zna, neka ispravi, dopuni … ko ne zna moze nesto i da nauci.

[Polux]

Visine i tezine po americkom sistemu vrednosti, prevedeno na nas:

VISINA
ft   in   cm
5   1   155
5   2   157
5   3   160
5   4   163
5   5   165
5   6   168
5   7   170
5   8   173
5   9   175
5   10   178
5   11   180
5   12   183
6   1   185
6   2   188
6   3   191
6   4   193
6   5   196
6   6   198
6   7   201
6   8   203
6   9   206
6   10   208
6   11   211
6   12   213
7   1   216

TEZINA
lb   kg
150   68
155   70
160   73
165   75
170   77
175   79
180   82
185   84
190   86
195   88
200   91
205   93
210   95
215   98
220   100
225   102
230   104
235   107
240   109
245   111
250   113
255   116
260   118
265   120
270   122
275   125
280   127
285   129
290   132
295   134
300   136
305   138
310   141
315   143
320   145
325   147
330   150
335   152
340   154
345   156
350   159
355   161
360   163


Brojevi na dresu

20-49 Defensive Backs
50-59 Linebackers
60-79 Defensive Linemen
90-99 Defensive Linemen and Linebackers

2012 Defensive Coordinators and Schemes trenutno stanje)
BASE DEFENSES
4-3: CIN, TEN, NYG, PHI, SEA, ATL, DET, DEN, CLE, OAK, CAR, IND, CHI
*3-4: SD, PIT, DAL, GB, ARI, KC, HOU, SF, WAS
Multiple Front: BAL, NYJ, NO, BUF, NE
TBD: MIN, TB, MIA, JAX, STL


Odbrana u americkom fudbalu


Igraci odbrane.
Imamo tri tipa igraca: linemen-i, linebacker-i i defensive backs (koji se jos nazivaju i secondary players ili samo - secondary).
Pozicije igraca na terenu i njihove duznosti zavise od odbrane koju primenjuje njihov tim i od formacije napada u odredjenoj akciji sa kojom se odbrana suocava.

Defensive linemen
Defanzivni igraci na liniji skrimidza (line of scrimmage) se postavljaju  direktno (frontalno) nasuprot ofanzivnim linijasima. Njihov zadatak je da sprece ofanzlivnu liniju da otvori running lanes za RB, da sack-uju QB ili da ga na bilo koji nacin ometaju. U vecini slucajeva DL igraju protiv OL, ali u odredjenim situacijama se povuku nazad u pass protection ne bi li presekli neko dodavanje.
U defanzivnoj liniji igraju Defensive tackles (DT)  i Defensive ends (DE).

Defensive tackles (DT)

4-3 DT


3-4 NT


DT se postavlja frontalno u odnosu na ofanzivnu liniju, obicno bez razmaka izmedju njega i i ofanzivnih linijasa i u sredini defanzivne linije. DT ima dva glavna zadatka.
Prvi je da spreci igru trcanjem pravo niz teren. Ako u tome uspe, RB mora da trci oko ofanzivne linije (off tackle) sto omogucava igracima odbrane vise vremena da ga lakse uhvate i obore. 
Drugi zadatak mu je, ako napad igra passing play a ne trcanje, da gura centra i guard-a unazad. Zasto?
DT ima zadatak da gura pravo, a DE da trce oko ofanzivne linije i da dodju sa strane ili iza ledja QB. QB, da bi sprecio DL da ga odmah uhvate ili obore, pravi par koraka unazad u "pocket" – sigurnu zonu koju prave igraci OL.
Ako DT izgura C ili G, QB mora da bezi u stranu da izbegne sack,  te se tako povecavaju sanse da upadne pravo u ruke DE.
DT je obicno najveci i najsnazniji igrac odbrane. Vecina timova koristi dva DT u svojim semama odbrane, ali u odredjenim semama se koristi samo jedan DT. Kada igra sam onda se on postavlja direktno ispred centra ili nosa lopte te se zato zove nose tackl (NT) - (the single tackle usually lines up directly over the "nose" of the ball). Igrac koji igra na DT poziciji treba da bude tezak i jak. Tezina i visina igraca variraju, u zavisnosti od toga na kojoj poziciji igra. U savremenom fudbalu DT tezi preko 300 lb. Ako je u pitanju 3-technique tackle, koji primarno nije odgovoran za run igru ili blok, vec da sto pre prodje kroz OL (1-gap player), on je vise atletski gradjen i nesto je laksi, pa tezi recimo 280-300 lb (ovu poziciju, recimo igra Suh, a on je tezak 140 kg ili 307 lb sirove snage). NT koji je uvek double team-ovan i bori se protiv 650 lb mase C i G, mora da bude super heavy i super strong, te sam tezi preko 330 lb (Brandon McKinney NT Coltsa (presao ove sezone iz Ravensa) je tezak 350 lb ili 159 kg i trenutno je najtezi NFL igrac). Visina na ovoj poziciji je podredjena snazi, ali naravno, uvek je sto vece to bolje    Tezina i visina na bilo kojoj poziciji, naravno, nisu pravila. Jedino merilo je uspeh i ucinak igraca.

Defensive ends ("DE")

4-3 DE


3-4 DE


DE se postavljaju sa spoljne strane DT ili na spoljnim ivicama defanzivne linije. Za razliku od DT koji imaju relativno komplikovan posao, DE imaju relativno lak posao na svojoj poziciji. Njihovi zadaci su da zaustave offense's running attack i da pokusaju da sackuju QB.
Ako je u pitanju runnig play, pomeraju se u stranu za korak ili dva, da bi osigurali da RB ne prodje pored (oko) njih, t.j. da osiguraju da RB mora da trci kroz sredinu, kako bi uleteo u gomilu igraca OL i DL + LB, gde su daleko vece sanse da bude usporen i brzo oboren.
Ako je u pitanju passing play, DE ima zadatak da najbrze moguce dodje do QB i da uradi sve u svojim mogucnostima da na bilo koji (dozvoljen) nacin onemoguci QB da odigra akciju. Moguce je da obore QB – t.j, da ga sackuju, da ga pozure kako bi QB pogresio - QB hurry ili da pokusaju da ga udare po ruci i da mu izbiju loptu – fumble. Jos ako je neko pokupi i isporuci u end zone – super 
Igrac koji igra na DE poziciji treba da bude jak, visok i veoma brz. DE je laksi i pravi je atleta za DT. Igraju protiv OT kojima je jedini zadatak u zivotu da ih zaustave. Da bi prosao prosecnog OT, DE mora  biti i veoma jak i veoma brz. Tezina prosecnog DE iznosi oko 245 do 300 lb. Pozeljna visina je 6,4 i vise. Opet zavisi u kojoj vrsti odbrane igra. Pricamo za klasican 4-3 sistem. U 3-4 DE igraju igraci koji u 4-3 igraju na poziciji DT, mnogo su tezi i ne igraju kao klasican 4-3 DE.
Verovatno najbolji DE i uopste odbrambeni igrac svih vremena Reggie White, je bio tezak 300 lb, i bio je nadprosecno jak i brz. Ipak, tesko je postici tu kombinaciju te tezine i izuzetne brzine i vrlo se retko javljaju elitni pass rush-eri, koji su po pravilu uvek visoko pozicionirani na draftu.


Linebacker

4-3 LB


3-4 LB



Linebacker-i (LB) se postavaljaju iza defanzivnih linijasa ili na liniju scrimmage-a. U zavisnosti od vrste odbrane i defanzivne strategije koja se koristi, linebacker-i imaju zadatak da pomognu u zaustavljaju trcanja, da blitzuju QB ili da brane pas.
Linebacker-i su specijalni igraci, sve u jednom. I brzina i snaga i fudbalska inteligenicija. Srce su svake odbrane i od njih zavisi uspesnost i kvalitet odbrane. Njihov zadatak je da sprece bilo kakvu akciju napada po sredini i da se postaraju da ih RB dobro zapamti kad bude lecio povrede.
LB se dele u dve osnovne grupe (da tako kazem):
- Outside linebackers i
- Inside linebackers.
LB u zavisnosti od defanzivne seme igraju na sledecim pozicijama:
4-3
MLB - middle linebacker (Mike)
SLB - strong side linebacker (Sam)
WLB - weak side linebacker (Will)

Mike – je ime kojim se obicno naziva MLB. Mike od pocetnog slova reci middle - M.
Sam – takodje od pocetnog slova reci strong – S.
Will - od pocetnog slova reci weak

U 3-4 odbrani imamo 4 LB.
LOLB je spoljni LB na strong side strani (left outside linebackers) i naziva se Sam
LILB je unutrasnji LB na strong side strani (left inside linebackers) i naziva se Ted ili Jack …
RILB je unutrasnji LB na weak side strani (right inside linebackers) i naziva se Mike
ROLB je spoljni LB na weak side strani (right outside linebackers) i naziva se Will

Treneri mogu da ih nazovu kako hoce, a ovo su najcesce korisceni nazivi.

 Middle linebacker je QB odbrane. Njegov zadatak je da se postara da se svi igraci odbrane postave kako treba i da se postavi sema odbrane koja je dogovorena za narednu akciju. Takodje, primarni je obarac RB, t.j. zaduzen je da RB nikako nema uspeha u trcanju kroz sredinu (kroz ofanzivne tackl-ove) i da ga stigne ako trci na stranu oko tackl-ova (ako su DL i OLB blokirani ili imaju druga zaduzenja). U principu MLB je odgovoran za igru trcanjem i mora da bude uvek gde je lopta. Takodje ako je u pitanju igra pasom, MLB mora da zaustavi RB ili FB koji igraju kao hvataci. MLB mora da bude veoma dobar trkac, obavezno jak i odlican obarac. MLB je najcesce najveci i najsnazniji od svih LB. Obzirom da cesto mora da se bori protiv bloka +300 lb OL i da je direktno odgovoran za zaustavljanje RB od preko 250 lb u punoj brzini, to je i razumljivo. Shodno kolicini obaranja i udaranja koje prezivi jedan MLB u svom radnom veku, retko koji od njih ima sve svoje zube 
Prosecna tezina igraca za ovu poziciju je 245-255 lb.

 Strong side linebacker ima kao primarni zadatak da zaustavi igru trcanjem na strong side strani terena. Strong side je strana na kojoj igra TE. Sto znaci da SLB mora skoro u svakom napadu da se bori protiv TE da bi obavio svoj zadatak. Takodje mora da se postara da TE nikada ne uhvati pas, ili ako ga uhvati da ga odmah obori. Naravno da se u defanzivnim semama koristi i za blitz na QB. SLB je otprilike istih dimenzija kao MLB.

 Weak side linebacker je nesto laksi i brzi od MLB i SLB, obzirom da ne mora da se bije sa krupnim TE i RB in full speed. Njegove osnovne obaveze su da zaustavi RB ako krene da trci u weak side deo polja, da brani RB i FB koji igraju kao outlet receiver-i, da pomaze u pokrivanju pasa  u svom delu terena i vrlo cesto se u defanzivnim semama koristi za pass rush kao dodatni pritisak na QB. Prosecna tezina igraca za ovu poziciju je 220-240 lb

[Polux]

Defensive backs
Defensive backs se postavljaju iza linebacker-a. Njihov primarni zadatak je odbrana pasa i zaustavljanje igre pasom - pass coverage, a takodje pomazu u zaustavljanju trcanja i u odredjenim semama se koriste za pass rush. Defanzivni bekovi se zovu i Secondary , jer su druga linija odbrane (second line of defense), iza DL i LB. Defanzivni bekovi su:
- Cornerback’s i
- Safeties
koji igraju na sledecim pozicijama:
RCB – right cornerback
LCB – left cornerback
SS – strong safety
FS – free safety

Cornerbacks



CB kao osnovni zadatak imaju da sprece pas igru. Da sprece WR da uhvati loptu, da preseku pas, i u slucaju da WR uhvati loptu da ga odmah obore. Koriste se i kao ispomoc u odbrani od trcanja i u nekim semama za pass rush kao dodatni pritisak na QB.
RB teze da stignu u zonu backfield-a, jer ih tu cekaju “samo” DB koji ne udaraju ni priblizno jako i bolno kao LB, te je moguce znatno napredovati. CB ne vole da igraju sa mnogo fizickog kontakta jer su “zrtvovali” snagu za brzinu, te su prilicno lagani i mogu vrlo lako da se povrede u sudaru sa RB u punoj brzini. Te se kod vecine timova i ne koriste preterano u run stop igri, dok neki timovi imaju takve defanzivne seme u kojima CB igra znacajnu ulogu u zaustavljanju trcanja pa sa drafta i uzimaju takav tip igraca (recimo timovi koji koriste Tampa 2 odbranu).

Da navedemo “tehnike” koje CB moze da primeni u toku igre.
1. "bump and run" coverage.
CB blokira (gurne) WR odmah na liniji, neposredno nakon sto akcija pocne. Time dobija malo na vremenu, usporava CB, sto omogucava njemu da ga bolje isprati, i srecava WR da istrci pravilnu rutu, t.j. poremeti tajming iste (da u pravo vreme bude na unapred odredjenoj poziciji na terenu). U okviru 5 yrd od linije CB sme da ometa WR na bilo koji nacin osim da ga drzi (5 yard bump zone). Nakon sto WR istrci 5 yrd od linije zabranjeno je ometati ga.
Negativna strana ove tehnike je velika mogucnost big play-a za napadaca, jer lako moze da pretrci CB. Zato u vecini slucajeva CB “daju cushion” od par jardi WR, kako bi ga sprecio da ga lako izbaci iz igre.
2. “man coverage”
U man coverage CB igra sa WR jedan na jedan. Kada igra ovu tehniku CB tezi da usmeri WR ka aut liniji kako bi ga usmerio da trci samo pravo niz polje i tako lakse sprecio uspesno dodavanje. U man coverage CB ne moze dobro (ili uopste) da uoci nameru QB, gde ce i kada da uputi pas, jer mora da trci uporedo sa WR i da neprestano motri na njega.
3. "help over the top"
Kao sto ime kaze, CB dobija pomoc. I to od S koji igra na njegovoj strani. Obzirom da u NFL-u postoje izvanredni WR koje nije moguce sacuvati 1 na 1, oni obicno bivaju udvojeni CB + S.
4. "zone coverage"
CB moze da igra i "zone coverage", sto podrazumeva da je odgovoran za odredjeni deo terena. Koji god hvatac da dodje u njegov deo terena on ga pokriva. Cim hvatac napusti dodeljenu mu zonu, preuzima ga drugi CB. Dobra strana zone coverage-a je da CB moze da igra malo povucenije i uvek licem ka QB, tako da moze neprestano da ga posmatra i odmah da uoci gde ce uputiti pas, sto mu daje prednost da moze uspesno da pokrije hvataca i da presece pas.
5. "man under"
U ovoj man 2 man tehnici, CB se postavlja sto blize WR. Blizu do granice ofsajda. Ova tehnika se najcesce koristi u goal line situacijama.. U ovoj tehnici CB nema ko da pomogne, te on tezi da odmah u startu akcije omete hvataca kako on ne bi ni poceo da trci rutu kako bi trebao, i stoji zalepljen uz njega do kraja akcije, ometajuci ga koliko moze..
6. "Loose man "
Loose man podrazumeva da CB igra potpuno sam na strani sa hvatacem. Zbog toga CB daje WR cushion 5-10 jardi, i pokusava da pogodi na koju ce stranu WR da trci. Obzirom da je ovde prednost WR ocigledna, uvek se pazi da ne dodje do iste. Osim ako na toj poziciji nije Revis recimo
7. "Man up"
CB u ovoj tehnici tezi da se postavi izmedju WR i QB, bez da zna kako ce WR da se krece. Gleda u QB i daje mu “na znanje” da ne pazi na svog WR i da ce mozda da se zaleti u blitz. Kada akcija krene, brzo se okrece i krece za WR, moleci Boga da QB nije savrsen dodavac i da mu lopta nece doleteti preko glave. Takodje se moli da dok bude virio sta QB radi, da WR nece promeniti pravac. Obzirom da je ovo najteza tehnika, ne preporucuje se da je izvodite na touch fudbalu, osim ako niste VladaNE 

To je ono sto ja znam od tehnika
A ono sto ne znam, daleko bolje je objasnio D-lord:

Vrste Coveragea koje moze da igra bilo koji defanzivni igrac (DL,LB,DB) se dele u 2 grupe:
- Man Coverage
- Zone Coverage

E sada cesto cemo cuti stvari tipa Bump and Run.

- Bump and Run - u sustini je vrsta man coveragea, u kojoj se koristi JAM tehnika pri snepu, nakon cega igrac nastavlja da igra man coverage niz polje sa tim napadacem. Sam bump and run nije tehnika, vec zapravo vrsta man coverage koja koristi neke tehnike prilikom egzekucije (Jam tj. Bump da proba da omete WR na LoS i razbije timing route-a, Backpedal ili Slide Step zavisno od toga sta preferira trener ekipe je nacin na koji CB krece u kretnju nakon Jam tj Bumpa i recimo Trail-a gde defanzivni igrac namerno daje napadacu nekoliko koraka prednosti da bi naterao QB-a da baci u tom pravcu zato sto zna da ima pomoc ili je siguran da moze svojim fizickim predispozicijama da zatvori taj razmak).

Ovakvih podvrsta ima vishe, Bump and Run je jedan od njih. E sada cesto i na netu cete videti da ljudi brkaju loncice i da to poistovecuju sa individualnim tehnikama. Kao sto rekoh nije velika greska, samo malo drugacije treba objasniti.


Kombinacije Coveragea tj. Shellovi se nazivaju u zavisnosti od broja igraca koji igraju duboke zone:
- Cover 0
- Cover 1
- Cover 2
- Cover 3
- Cover 4

E sada kada pricamo od tehnikama, tu dolazimo do podele tehnika po nameni:

- Stance (Stav) - U generali se koriste dve vrste tj. Squared (Straight Up se takodje naziva) gde defanzivac postavlja stopala paralelno sa LoS i Angled (Open Hips se takodje naziva) gde defanziva otvara kukove tj. stoji pod uglom na spolja ili unutra zavisno od zamisli trenera i zelje da se usmeri napadac.

- Tehnike kod releasea - Izvode se odmah nakon snapa, i tu postoje primeri koje smo pomenuli Bump tj. Jam gde se disruptuje routa WR-a, Inside Technique gde defanzivni igrac primorava napadaca da releasuje spolja u teren, time mu skracujuci povrsinu terena na kojoj trci route kao i koriscenje out linije kao pomoc u odbrani. Suprotno od toga je Outside Technique. Postoji jos tehnika ali ovo je samo da bi ilustrovao vrstu ovih tehnika.

Tehnike prilikom pracenja napadaca - Ovo su tehnike koje se primenjuju kada je WR napravio vec release i njih defanzivac koristi da bi ispratio igraca u polju. Pomenuli smo vec Backpedal gde defanzivac se krece unazad sa ledjima okrenutim golu a glava gleda napred, Slide Step gde se defanzivac krece postrance pod uglom u pravcu svog coveragea. Pomenuli smo i tehnike kao sto su Trail, koje nastaju nakon ovog inicijalnog pracenja, kada defanzivac je u punom trku sa napadacem, tu postoji i Cushion gde defanzivac konstantno odrzava rastojanje od par jardi od napadaca prilikom pracenja. Naravno postoji jos tehnika ovo su samo neke navedene zbog ilustracije.

- Closing Tehnike i Ball Skills - Ova poslednja grupa tehnika sadrzi tehnike koje se koriste u samom zavrsetku pass akcija kada lopta treba da dodje u kontakt sa hvatacem. Closing tehnike su nacin na koji ce defanzivac prici hvatacu i tu imamo Inside Hip Closing gde defanzivac pokusava da se prikrade na unutrasnji kuk od napadaca i tako se nadje ispred njega na putanji lopte, Outside Hip Closing gde defanzivac pokusava da sa ledja pridje kuku napadaca sa spoljen strane i tu pokusa da zaustavi dodavanje, Route Intercept gde defanzivac sa ledja ili sa predjne strane trci u prazan prostor a ne igraca, u to u delu gde proceni da ce se putanja lopte da se ukrsti sa routeom napadaca itd.
E sada kada pricamo o Ball Skills to je sam finish akcije gde zavisno od ocekivanog ishoda defanzivac bira da pokusa da loptu presece ili deflektuje ukoliko je siguran da ce biti u poziciji da to uradi, ili ukoliko je neminovno da ce doci do hvatanja od strane napadaca bira da koristi tehnike kojima ce tu loptu izbiti iz ruku napadaca. Ove tehnike sada imaju hiljadu naziva, gde svaki trener ima svoju metodologiju ali ono u generali prva grupa su takozvane Pull in i Deflect Down tehnike (pull in se odnosi na loptu koj pokusamo da presecemo, a deflect down na odbijanje lopte tako da ne moze da nijedan drugi napadac dodje u kontakt sa njom) koje se koriste kada je defanzivac u dobroj poziciji. Druga grupa su Strip i Punch Out tehnike (Strip tehnike u kojima defanzivac odozgo ili sa strane pokusava da izbije loptu iz ruku napadaca dok ona dolazi u kontakt sa napadacem, Punch Out ukoliko je lopta vec u kontroli napadaca i on pokusava da je oslobodi da bi ona ispala).

E sada posto smo razgranicili neke stvari i uvideo si koje se vrste tehnika koriste u kojoj fazi pass akcije, sada mozemo da pricamo o kombinovanju istih i komplementnosti. Nacin na koji se to radi je na osnovu:

- Predispozicije defanzivaca koje ima trener u timu - Ukoliko tim ima krupne defanzivce koji su agresivni cesto ce koristi bump i run i igrati agresivno nad napadacima u startu akcije. Ukoliko se oslanjaju na brzinu onda ce vishe raditi na pracenju u polju i nalazenju dobre pozicije da se odigra lopta. Ovo je naravno kombinatorika koju odredjuje trener i sam protivnik.

- Predispozicije napadaca i shema protivnickog napada - Na osnovu toga kakvi su napadaci tj, hvataci trener ce pokusati da koristi njihove slabosti. Recimo iluzorni bi bilo jamovati Boldina, Marshalla i takve igrace koji su svakako fizicki dominantiji od bilo kog defanzivnog beka, dok je to recimo odlican izbor za fizicki slabije hvatace. Kada kazemo shema napada mislimo na tendendije i dizajn napadackih akcija. Ukoliko ekipa voli igru kratkih passova gde hvataci nakon hvatanja trce sa loptom, onda je od izuzetne vaznosti da hvataci ne dobijaju slobodan release i da ih odma ometaju defanzivci da bi uklonili te kratke rute koje forsira napad. Kada je u pitanju napad koji vertikalno shiri odbranu, onda je tu potpuno drugacija situacija. Naravno i ovo je igra macke i misa kao sve u AF.

- Pozicije na terenu, kao i down i distance - Ukoliko je protivniku potrebno nekoliko jardi svega a igra pass, u tom slucaju defanzivci moraju biti agresivni jer je velika verovatnoca da ce pass biti brz i dovoljan za novi down. Ukoliko je situacija recimo 3rd and long onda ce naravno igrati drugacije u nameri da ne dopuste biga play.

- Kombinovanje coverage tehnika sa ostatkom defanzivne sheme - Da objasnimo na primeru. Ukoliko akcija zahteva od defanzivaca koji nisu u coveragu recimo da blicuju i budu veoma agresivni na QB-u, onda je neophodno da se kao kompliment tome igra onih pokrivaju uskladi i da oni odigraju agresivno kroz bump i jam i da ne dopuste da brzi passovi kojima se pobedjuje blitz budu kompletirani, jer se prati logika da QB nece imati vremena za rute i passove kojima treba duze da se razviju. Opet kombinatorika zavisi od sheme i game plana oba tima, i njihovih tendencija.

Opet ja

Obzirom da se igra polako preorjenitise sa havy run u pass happy, potreba za dobrim CB je sve veca.
CB su izuzetno brzi igraci koji bez problema mogu da istrce vrhunske rezultate na 100m. Pored toga su i vrhunske atlete, i u mogucnosti su da u potpunosti isprate hvataca koga cuvaju. Neki CB su toliko dobri u zastiti WR da QB uopste i ne bacaju na tu stranu, tzv shutdown cornerback.
Cuveni i verovatno najbolji cornerback svih vremena, pravi i jedini “shutdown cornerback” Deion Sanders,  je imao neverovatne fizicke predispozicije i postizao je rezultate na 10 -40 yrd, (4.2-sec 40-yard dash 1989. godine. Kazu da je trcao 4.5 backwards ) da su i za danasnje standarde ta vremena fenomenalna. QB su retko bacali na njegovu stranu. Danas skoro i da nema takvih CB.
Prosecna visina igraca za ovu poziciju je 5’10 – 6’2, a tezina 180-200lb.

The safeties



U odbrani igraju dva sejftija – strong safety i free safety (koji se nekada zvao i week safety). Njihovi tacni zadaci zavise od defanzivne seme koju koristi tim. Sejftiji su poslednja linija odbrane. Ako napdac prodje pored njih, to je najverovatniji TD. Obzirom da je liga sve vise pasing orjentisana, S se sve vise koriste kao klasicni CB i sve su vise ukljuceni u odbranu od pasa.
Strong safety je u vecini slucajeva veci i jaci od free safety-ja. SS igra blize liniji i prvenstveni zadatak mu je odbrana od trcanja. Takodje brani i TE i igrace koji su u motion-u.
Free safety je nacelno malo manji od SS i za nijansu brzi. Njegov zadatak je da ostane nazad, osmatra reakciju napada i da bude uvek gde je lopta. Ako je u pitanju pas, FS mora da bude uz WR kome je pas upucen. Ako je u pitanju trcanje, FS mora da zatvori poslednju liniju odbrane, i ako RB prodje sve do njega, on mora da ga obori. Oba S treba da su dobri tackler-i, s tim sto je pozeljno da SS  bude i hard hitter. Ako napad postavi hvataca u slot, onda FS moze da dobije zadatak da ga pokriva U nekim odbranama svaki S dobija na “cuvanje” po pola terena u backfield-u, pocevsi od 20yrd od linije skrimidza. Ta se odbrana “zove cover-2" defense.

[Polux]

Defensive formations
Najuobicajeni nacin da se definise defanzivna formacija je notiranje broja defanzivnih linijasa, linebacker-a i defanzivnih bekova koji su ukljuceni u tu semu. Za neke seme se samo naglasava broj defanzivnih linijasa i linebacker-a, bez defanzivnih bekova. Znaci, formula glasi: (# of linemen)-(# of linebackers)-(# of defensive backs (ako se notiraju)) Recimo defanzivna formacija 3-3-5 podrazumeva 3 linemen-a, 3 linebacker-a i 5 defanzivnih bekova.
Ova formula ne prikazuje uvek jednak broj igraca po pozicijama u skladu sa brojem u nazivu iste.
Recimo defanzivna formacija 3-5-3. Prema brojevima reklo bi se da su u nju ukljucena 3 linemen-a, 5 linebacker-a i 3 defanzivna beka. Ali nije tako. Ova formacija je postavljena za 3-3-5 postavku igraca. U pitanju je 5 defanzivnih bekova, od kojih 3 igraju deep cover, a 2 se prikljucuju LB liniji.
Kada odbrana ocekuje da ce napad sigurno ici na pas, onda moze iz igre da povuce jednog DL ili LB i da umesto njih uvede jos jednog defanzivnog beka, te ce tada na terenu biti 5 DB sto se naziva "nickel" package, koji podrazumeva 3 CB, 1 SS, i 1 FS, ili recimo "3-3-5" nickel package varijanta koja podrazumeva 2 CB, 2 SS, i 1 FS, ili 3 CB, 1 SS, and 1 FS kao standardni nickel package.
Kada je u igri 6 defanzivnih bekova ta formacija je poznata kao dime package (4CB, 1SS, 1FS). U formacijama kada je u igri 7 defanzivnih bekova, ta formacija je poznata kao "quarter" (ili prevent) package (5CB, 1SS, 1FS ili 4CB, 2SS, 1FS).

Tipicne defanzivne formacije koje se najcesce koriste su:
- 5 defensive linemen, 2 linebackers i 4 defensive backs (5-2 formacija)
- 5 defensive linemen, 3 linebackers i 3 defensive backs (5-3 formacija)
- 4 defensive linemen, 3 linebackers i 4 defensive backs (4-3 formacija)
- 4 defensive linemen, 4 linebackers i 3 defensive backs (4-4 formacija)
- 3 defensive linemen, 4 linebackers i 4 defensive backs (3-4 formacija)
- 3 defensive linemen, 3 linebackers i 5 defensive backs (3-3-5 formacija)
- 4 defensive linemen, 2 linebackers i 5 defensive backs (Nickel formacija)
- 4 defensive linemen, 1 linebacker i 6 defensive backs.( Dime formacija)
- 3 defensive linemen, 1 linebacker i 7 defensive backs (Quarter formacija)
- 3 defensive linemen, 0 linebacker-a i 8 defensive backs (Half Dollar formacija)

U profesionalnom fudbalu najcesce koriscene, od svih ostalih, su dve klasicne seven-man defensive front formacije: 4-3 i 3-4.
Njih cu kasnije probati malo detaljnije da objansnim, a sad da pogledamo malo coverage seme u americkom fudbalu.

Coverage seme

Coverage seme u americkom fudbalu definise pozicije i odgovornosti defanzivnih bekova.
U passing situacijama igracima se dodeljuje zadatak da brane delove terena, formirajuci tako defensive "shell" za koju se odbrana nada da ce spreciti kompletiranje pasa ili da ce igrac odbrane oboriti hvataca odmah nakon uhvacenog pasa. Za definisanje tipa ovih sema koristi se izraz "Cover #," gde je "#" broj defanzivnih igraca koji formiraju coverage shell.

Cover 0




Cover 0 je striktna man to man odbrana, u kojoj svaki defanzivni bek pokriva jednog hvataca.
Pozitivne strane
Cover 0 je agresivna sema odbrane koja dozvoljava veliki broj blitz akcija.
Mane
Glavni nedostatak Cover 0 seme je da ne postoji "help over the top". Ako WR pretrci svog odbrambenog igraca, nikog vise nema u backfield-u da ga sacuva i zaustavi, sto rezultira lako kompletiranim pasom i mogucim TD.

Cover 1



Cover 1 je man to man odbrana za sve defanzivne bekove osim za jednog safety-ja, najcesce FS. On nije zaduzen za odredjenog hvataca vec igra deep u polju i reaguje u skladu sa razvojem igre. Najcesce je FS odredjen za pass coverage i igra zone defense braneci sredinu backfield-a, reagujuci ili na trcanje ili na pas udvajajuci hvataca, ako je potrebno.
Pozitivne strane
Cover 1 je prilicno agresivna sema koja QB ostavlja vrlo malo vremena za donosenje odluke, jer ce mu se pocket brzo raspasti. To je glavna prednost Cover 1 seme – mogucnost blitz-a iz raznih pre-snap situacija zaqhvaljujuci kompleksnim man to man post snap coverage semama. Na primer, safety moze da ide na blitz dok ce CB ostati za man coverage na WR. A u sledecoj akciji CB moze da blitz-uje dok ce safety ostati na WR. Tako da napad nikako ne moze da zna ko ce ici u blitz.
Mane
Glavni nedostatak Cover 1 seme je da postoji samo jedan deep defender koji mora da pokrije veliki deo polja i da pomogne u svakoj deep threat situaciji. Napad moze da napadne Cover 1 odbranu tako sto ce poslati dva hvataca na deep rute, racunajuci da ce QB imati dovoljno vremena dok se oni ne otvore. Jedini deep defender mora da proceni kojem defanzivnom beku je potrebna pomoc t.j. na kojeg hvataca ce ici pas, da bi mogao da mu pomogne. Ali tako ostavlja drugog defanzivnog beka samog sa WR, sto moze da bude mismatch.

Cover 2


U klasicnoj Cover 2 semi, FS i SS imaju deep coverage zadatak, svaki braneci pola polja. Cover 2 moze da se implementira u obe seven-man defensive front formacije (i 4-3, i 3-4).  Postoje razne varijante ove odbrane, od kojih je najpoznatija Tampa 2 koju je razvio dugogodisnji DC Tampe Monte Kiffin.
U Cover 2 semi, CB bi trebalo da budu “hard” corners, sto bi znacilo da se dosta koriste protiv trcajna i u odbrani protiv kratkih pasova.
Pozitivne strane
Prednost Cover 2 seme je sto ona omogucava veliku prilagodljivost odbrane, jer CB mogu da brane i trcanje i kratak pas i dubok pas, gde prilicno zavise od safety-ja koji pokriva njihovu polovinu terena..
Mane
Glavni problem Cover 2 seme je odbrana prostora u sredini polja izmedju dva S. Kada krene akcija, sejftiji se povlace u svoje delove terena kako bi sprecili moguce deep pasove na brzog hvataca, zbog cega prirodno nastaje rupa u tom delu polja i izmedju njih i MLB. Da bi iskoristili taj nedostatak, napad u taj prostor salje hvataca (najcesce TE), kako bi doveli S u nedoumicu – da li da pomogne CB ili da ostane da brani TE. U toj situaciji QB moze da bira koji mu je matchup bolji: TE vs S ili WR vs CB.
Drugi nedostatak Cover 2 odbrane je sto u box-u ostavlja samo 7 igraca protiv trcanja, za razliku od recimo Cover 1 i 3, gde se obicno ostavlja 8 ljudi u box-u.
Sledeci nedostatak ove seme je i prostor izmedju CB i S.

Rupe u Cover 2 semi


Potencijalni problem Cover 2 odbrane je i sto pritisak na QB dolazi skoro iskljucivo od DL, jer ostali imaju cover zadatke. Pa ako oni nemaju kvalitet da vrse dobar pritisak na QB, on ce imati dovoljno vremena da pronadje pravo resenje.
Zbog svih ovih nedostataka Monte Kiffin je dizajnirao Tampa 2 semu odbrane koja neutralise rupu izmedju S spustanjem MLB u taj prostor.
Ajde da objasnimo i Tampa 2 semu.

Tampa 2

Tampa 2 je dizajnirana za 4-3 odbranu sredinom devedesetih, kao sto ime kaze u Tampa Bay Bucc. Osmislili su je HC Tony Dungy  i DC Monte Kiffin. Kao sto rekoh, slicna je Cover 2 semi, samo sto je zona odgovornosti MLB povecana pa se u T2 MLB spusta u cover u sredinu terena, kako bi pokrio onaj gap izmedju 2 S.

Osnovna Cover 2 sema


Tampa 2


U principu u T2 semi, CB pokrivaju flat zone, OLB hook zone i MLB curl zone. Po Dungy–jevom priznanju T2 povlaci korene iz cuvene Pitsburgove Steel Curtain odbrane iz 1970-ih godina.
Ovu semu odbrane karakterise izuzetna brzina i agresivni mentalitet odbrambenih igraca. Tampa 2 timovi su poznati kao gang tackl-eri i obavezno imaju hard hitting secondary koji je u stanju da prouzrokuje turnovers-e.
Tampa 2 igraci su najcesce fizicki manji od proseka lige za njihove pozicije usled potrebe za brzinom. Brza defanzivna linija je obavezna, jer skoro uvek moraju sami da vrse pritisak na QB bez blitz-a LB i secondary-ja. DT na “nose tackl” poziciji mora da poseduje iznad prosecne tackling sposobnosti da bi sigurno zaustavio trcanje kroz sredinu.
OLB su odgovorni za deo terena izmedju CB i u dubinu 10 yrd od linije.
Srce ovog sistema i kljuc uspesnosti istog je MLB, koji mora da bude iznad proseka brz, da ume da procita akciju odbrane, da je dovoljno jak da zaustavi trkaca, i kao veoma bitno da poseduje cover skill koji mu u sprezi sa brzinom omogucava pomoc OLB u kratkim pasovima ili brzo spustanje u backfield radi zastite od duzeg pasa. Pokriva zonu od 10-20 yrd izmedju OLB i u dubinu od linije skrimidza do 20-ak yrd ka endzoni. Obzirom na danasnju hemiju, MLB sa ovakvim fizikalijama ima kao blata. Mozak je ono sto pravi razliku izmedju odlicnog i prosecnog.
CB stite zonu terena od aut linije do OLB, u dubinu 15-20 yrd. Kao sto sam vec napomenuo, oni ne moraju da budu vrhunski M2M igraci, ali moraju da budu odlicni obaraci, jer se maksimalno koriste u runn stop igri. CB teze da sklone hvataca od aut linije, t.j. da ga usmere “unutar terena” jer ga tamo cekaju LB i S, da ne bi dolazio u opasnost da igra 1 na 1 sa njim.
Dva S su odgovorni za zone terena 20 yrd od linije skrimidza pa sve nanize, svako za svoju polovinu terena. Od sejftija u ovom sistemu se ocekuje da budu vrhunski u cover man odbrani. INT, pass def … su vestine koje se podrazumevaju. Pored ovih svaki S mora poseduje i dodatne sposobosti.
Od SS se ne ocekuje u tolikoj meri da bude odlican obarac, ali hard hitter je pod obavezno. Hard hitting SS stiti sredinu terena od malih, brzih hvataca i od RB koji trce wheel rute. FS mora da bude brz jer ce cesto ucestvovati u blitz-u na QB a u vezi sa tim i dovoljno jak da pobedi blok RB ili FB, i takodje da poseduje CB skills, jer ce cesto ostajati 1 na 1 sa WR umesto blicujuceg CB.
Mane ove seme su “rupa” u sredini terena koju cuva MLB i prostor izmedju CB i S. Medjutim nijedna sema bilo koje odbrane nije bez mana, tako da uz dobar izbor igraca i njihovu uigranost ove mane mogu da se svedu na minimum.
Najbolji nacin da se pobedi ova odbrana je trcanje, trcanje i trcanje. Kod napada trcanjem MLB mora da igra blize liniji, sto pravi jos veci razmak izmedju njega i S. Zbog toga opet i S moraju da se pomere blize liniji, sto ostavlja dosta prostora za srednje i deep pasove. Nakon sto budu par puta kaznjeni sa dugim pasovima, odbana ce morati da se povuce, sto ostavlja prostor RB da osvaja teren malo po malo. Reklo bi se vrlo lako za pobediti, ali Tampa i Coltsi su sa ovom odbranom osvojili SB 

Cover 3



U Cover 3 semi oba CB i FS imaju odgovornost da brane po trecinu polja, dok SS igra kao LB. Ova sema je pre svega namenjena za zaustavljanje igre trcanjem i odbranu od dugih pasova. Kada pocne akcija, CB se odmah povlace unazad (backpedaling) do zona koje su im dodeljene. Jedan S, a najcesce FS, se povlaci na centar terena, dok drugi S prilazi liniji (2-4 yrd od linije) da sacuva kratke pasove, trcanje ili da ide u blitz.
Pozitivne strane
Jedna od osnovnih prednosti Cover 3 seme je mogucnost dovodjenja SS u LB liniju bez ili uz minimalne promene pokrivanja u odnosu na pre-snap situaciju. Sa ovom semom odbrana dobija mogucnost igranja sa 5 igraca u coveru, tako da mogu da igraju i cover zone i m2m + imaju 8 man front. Dok kod Cover 2 seme imaju samo 4 igraca u coverage-u sa 8 man front-om.
Mane
Cover 3 sema je ranjiva na kratke outside pasove, obzirom da se CB odmah nakon snap-a povlace u svoje zone, sto primorava OLB da reguju u pokrivanju tih hvataca, sto posledicno dovodi do ostavljanj dosta prostora u sredini za kaznjavanje.
Takodje je mana ove odbrane sto QB moze vrlo lako da je prepozna.

Cover 4



Cover 4 sema podrazumeva 4 igraca duboko u polju, od kojih svaki brani po cetvrtinu terena, Ova sema se koristi protiv deep pasova. Najcesce Cover 4 semu cine 2 CB i 2S. Nakon starta akcije sva cetiri igraca trce unazad (backpedaling) do zona koje su im dodeljene.
Pozitivne strane
Prednost ove seme je sto je i najboljim QB jako tesko da kompletiraju dug pas protiv 4 igraca odbrane. Ova odbrana je poznata i kao “prevent” odbrana, kada odbrana zrtvuje osvajanje yrd trcanjem ili kratkim pasovima (koji u tom trenutku napadu nista ne znace) u zamenu za sigurnu odbranu od dugog pasa. Igra se na kraju utakmice, poluvremena, kada uskoro istice vreme.
Mane
Kao sto rekoh, namerno dopustanje kratkih i srednjih pasova i igre trcanjem.

Cover 6



Cover 6 sema podrazumeva 3 duboka defendera. Za razliku od Cover 3 seme, polje nije jednako podeljeno izmedju njih. SS pokriva jednu celu polovinu terena, a FS i jedan CB pokrivaju po jednu cetvrtinu. Preostali CB igra cist man coverage sa WR, i to pretezno sa No1 WR.
Cover 6 je dobio takvo ime zbog toga sto kombinuje Cover 2 i Cover 3 seme.

[Polux]

3-4 i 4-3 Defensive formations

Da pojasnimo ove dve najcesce koriscene formacije u americkom fudbalu.

3-4


4-3


Pre nego sto se malo dublje pozabavimo ovim odbranama, da ponovimo osnovne stvari.
Ime odbrane 3-4 i 4-3, odnosi se na broj igraca koji cine “front seven”. Front seven sacinjavaju defanzivni linijasi i linebacker-i. Dok su CB i FS deo tima koji se zove – secondary. I kod obe odbrane su u istom sastavu: 2 CB, 1 SS i 1FS.

U front seven, u 3-4 odbrani imamo 1 NT i 2 DE na liniji skrimidza i 4 LB koji se postavljaju na razlicitim pozicijama iza njih.
Dok u 4-3 sistemu imamo 2DT i 2DE na liniji i 3 LB koji igraju 2-5 yrd od linije skrimidza.
Uloga secondary-ja je promenljiva i oni koriste svoje sopstvene seme za pokrivanje (Cover 0, Cover 1 …). Naravno ova dva dela odbrane nisu nezavisna jedan od drugog, vec deluju kao celina.

Pozicije i gap zaduzenja



Kada se postavljaju na liniju, svaki igrac iz front seven, se pozicionira ispred igraca OL, TE ili gapova izmedju dva igraca ofanzivne linije (shades and gaps). Igraci odbrane mogu jos preciznije da se postave: pravo ispred igraca, na njegovo unutrasnje ili spoljasnje rame ili tacno ispred gap-a (iznad na slici su  nacrtane sve pozicije). U principu, u dizajniranju odbrane ovo je vrlo bitan segment strategije.
U upotrebi je standardan sistem za numenirasanje (odredjivanje) polozaja (shades and gaps), i pocinje od ofanzivnog centra ka kraju linije do TE u oba smera.
Prva pozicija je “zero technique”, a to je pravo ispred centra, a naspram njegovih ramena (i jednog i drugog) je “one technique”.
Gap izmedju centra i guard-a se zove “A gap”, a unutrasnja strana oba guard-a se zove “inside two” ili “two in”.
Pravo ispred guard-a je “two technique”, a pozicija naspram njegovog spoljnjeg ramena je “3 technique”.
Gap izmedju guard-a i ofanzivnog tackl-a se naziva “B gap”, a naspram unutrasnjeg ramena ofanzivnog tackl-a “inside 4” or “4 in”. Pravo ispred ofanzivnog tackl-a je “4 technique”, a naspram njegovog spoljenjeg ramena “5 technique”.
Gap izmedju ofanzivnog tackl-a i TE se naziva “C gap”.
Nasuprot unutrasnjeg ramena TE “7 technique”, pravo ispred njega “6 technique”, a nasuprot spoljenjeg ramena “9 technique”. Prostor posle TE se naziva “D gap”, a pozicioniranje i izvan tog gap-a se naziva “8 technique”.
Ovo je najcesce koriscen nacin dodeljivanja naziva, a svaki trener moze da ga menja po svojoj zelji.

Ovde bih dodao i tekst sa bloga koji je bolje opisao ovu tematiku.

Tehnike postavke DL
U prethodnom tekstu sam u nekoliko navrata pominjao da se pojedini igrači DL postavljaju u tehniku 1, 3, 5 ....... Da bi razjasnili možda neke nedoumice u ovom tekstu ćemo pojasniti termin tehnike.

Da bi ovo razjasnili moramo prvo da ustanovimo univerzalni jezik fudbalskih trenera. Termin koji se koristi da bi se odredilo tačno meste gde se pojedini odbrambeni igrači postavljaju (najčešće DL i LB) se zove TECHNIQUE (često se koristi samo skraćenica TECH). U narednim tekstovima najčešće ćemo koristiti ovaj termin u najkraćem mogućem obliku a to je samo broj koji će označavati pozicioniranje igrača odbrane.
Legendarni Pol Ber Brajant sa Univerziteta Alabama je trener koga mnogi smatraju ocem ovakvog sistema. Takođe je i Bum Filips, bivši trener Hjuston Ojlersa umešan u postavljanje ovog sistema još u vreme kada je bio srednjoškolski trener u Teksasu. Bilo kao bilo od prsudnog značaja za autoritet svakog trenera bilo je da je upoznat sa njom. Danas se svi treneri od srednjoškolski pa do profesionalaca koriste ovim sistemom.
Evo primera najrasprostranjenijeg sistema:


Ako krenemo od centra na bilo koju stranu prva tehnika na koju nailazimo se zove 0 tech ona označava postavljanje DL direktno naspram C.  Od ove pozicije broje vode redom na levu i na desnu stranu pokazujući sledeću postavku tj. tehniku. Kao što se i vidi na gornjoj slici sledeća tehnika je isto 0 tech ali se DL postavlja naspram ramena C. Postavka DL naspram unutrašnjeg ramena G se zove 1 tech, direktno naspram G 2 tech a naspram njegovog spoljašnjeg ramena 3 tech i tako sve do broja 9. Neki treneri postavku DE u 9 tech nazivaju još i JET tehnika mada je to sve ređe.
Neki treneri su modifikovali ovaj sistem i prilagodili ga svojim potrebama. Trener sa Wašington stejt Univerziteta, Bil Doba, je koristio ovaj sistem ali ga je promenio u toj meri da je postavljanje direktno naspram G, T i TE označio sa 2, 4 i 6. Pit Kerol je za svoje potrebe dopunio ovaj sistem i njega ćemo prikazati na sledećoj slici. Jako bitna stvar prilikom razgovora između trenera na pomenutu temu je da se ustanovi terminologija koja se koristi. Kao što ste videli 4 tech nije ista kod svih trenera, pa može doći do zabuna.


Na gornjoj slici prikazan sistem je neka vrsta kompenzacije. Na slici su obeležene tehnike kao i rupe kroz koje bi napadačke akcije trebalo da prođu. Vidimo da se za sve tehnike koje podrazumevaju postavljanje DL na unutrašnje rame G, T i TE dodaje slovo "i" tako da sad imamo 2i, 4i i 6i. Kao što rekoh ovakvi sistemi mogu da variraju od tima do tima ili od trenera do trenera ali je princip isti.
Da dodam još jedan bitan detalj. Postavljanje LB je istovetno kao i DL s tim što se kod njih dodaje 0 koja pokazuje da je taj LB 4,5-5 jardi od LOS. Za primer možemo uzeti SAMa koji ako ima postavku u 9 tech znači da je na LOS naspram spoljnog ramena TE a ako je u pitanju 90 tech znači da je takođe naspram spoljnog ramena TE ali 4-5 jardi od LOS.

Većina ljubitelja AF je upoznata sa odbrambenim formacijama kao što su 4-3 ili 3-4 gde se akcenat stavlja na broj DL (igrači koji igraju sa rukom na zemlji) i broju LB (igrači bez ruke na zemlji). Ali ova prosta raspodela prestala je da ima bitan uticaj modernoj eri AFa. Ovakav raspored igrača na terenu ne mora da znači i to da će ti igrači i odigrati ono što ta formacija pokazuje. Zato treba obratiti pažnju na to šta koji igrač radi da bi stekli jasniju sliku koja se odbrana korisiti.
http://americkifudbalnasrpskinacin.blogspot.com/2011/01/tehnike-postavke-dl.html


Razlike u igracima – defanzivni linijasi

4-3 DT


3-4 NT


Pored postojecih razlika u pozicioniranju, najveca razlika izmedju ove dve odbrane je u igracima, pogotovo u defanzivnoj liniji.
Kao sto je vec receno, 4-3 odbrana koristi dva DT, a tehnika ovih igraca variraju od odbrane do odbrane. Vecina timova koristi kombinaciju dva DT sa razlicitim tehnikama.
Jedan DT obicno igra “3 technique” i njegov zadatak je da napadne gap i napravi pometnju u backfield-u. Ovaj igrac je obicno 300lb pass rush-er, sa brzim nogama i odlicnom eksplozivnoscu. Warren Sapp se proslavio u Tampi na ovoj poziciji.
Drugi DT u 4-3 formaciji igra vise na centra na “0” i“2 technique”. Ovaj DT je pre krupniji i tezi nego sto je eksplozivan i brz, jer je nejcesce double team-ovan od strane centra i guard-a. Njegova odgovornost je da kontrolise jedan ili oba “A gap”-a, u zavisnosti od toga gde je pozicioniran pre pocetka akcije. Neke od najuspesnijih 4-3 odbrana u skorijoj istoriji su koristile dva ovakva DT u isto vreme na terenu. Recimo Baltimor sa Tony Saragusa-om i Sam Adams-om, ili Chicago sa Keith Traylor-om and Ted Washington-om, koji su imali 2-gap zaduzenja u 4-3 odbrani.

U 3-4 odbrani igra samo jedan DT i on se naziva nose tackl (NT). Nose zato sto igra ispred nosa centra. Ovaj igrac treba da bude ekstremno jak, pa se trazi igrac od minimum 330lb sa niskim tezistem i vandrednom snagom. Ovo je isti tip igraca kao drugi (tezi) DT u 4-3 odbrani, samo sto je uloga NT u 3-4 odbrani daleko teza i znacajnija nego sto je ima njegov kolega.
NT je kljuc 3-4 odbrane. Svaki tim koji planira da igra ovu odbranu mora da angazuje igraca koji moze da igra na ovoj poziciji na vrhunskom nivou. Vrhunski NT mora da bude dovoljno snazan, kako C i G zajedno ne bi mogli da ga pomere unazad a kamoli da ga odguraju. Cak sto vise, oni su u problemu jer treba njega da zaustave u napredovanju. Ako NT ne odradi dobro svoj zadatak ILB ce platiti cenu.

Defanzivni endovi se takodje drasticno razlikuju za ove dve seme.
4-3 DE


3-4 DE


DE koji igra u 4-3 semi tezak je oko 265 do 280lbs i oko 6’3” do 6’7” visok. Moraju da poseduju “quick initial burst of speed” jer im je osnovni zadatak pass rush, t.j. da sack-uju ili obore QB.
4-3 DE su najbolji pass rush-eri u timu, a pored ovog primarnog zadatka, imaju i odgovornosti u zaustavljanju trcanja. U tom slucaju njihov zadatak je “C gap”. DE ne ulazi u dubinu linije da zaustavlja trcanja, jer mora da spreci moguci bootlegs ili druge trik akcije.
Obzirom da je gradja 4-3 DE zasnovana na brzini i eksplozivnosti, a ne na snazi i masi, retko koji ce imati uspesnu tranziciju na 3-4 odbranu, a pogotovo na poziciju DE u toj semi. Ako vec prelaze u sistem 3-4, onda je za njih najbolja pozicija OLB.
U 3-4 odbrani DE skoro uvek igra “4 technique” ili “5 technique” (pravo ispred OT), a neretko igraju i “9 technique” na strani TE. Poziciju DE u 3-4 moze da igra “3 technique” DT iz 4-3 seme. Ali ni to nije pravilo. Igraci koji igraju 3-4 DE teze oko 300lb i visoki su oko 6’3” do 6’5”.
U 3-4 odbrani DE imaju slicne obaveze kao NT. Njihov osnovni zadatak je da zaokupe ofanzivne linijase, kako bi LB imali slobodu u igri. Najcesce igraju 2-gap, braneci B i C gap na svojoj strani..Retko koji 3-4 DE ce nakupiti sekova ili obaranja. Ako oni dobro urade posao, sve zasluge ce pokupiti LB. Vrlo teska pozicija za igranje, sa velikim uticajem na igru koji skoro nikada nije vidljiv kroz statistiku.
Takodje ni 3-4 DE ne mogu da igraju DE u 4-3 sistemu jer nemaju potrebnu brzinu i agilnost za pass rush. Ako predju u 4-3, najverovatnije ce igrati LDE ili DT i bice takozvani two down player, sto znaci da ce na trecem down-u umesto njih u igru ulaziti cistokrvni pass rush DE.

[Polux]

Razlike u igracima – linebackers


4-3 LB


3-4 LB


Od svih LB koji igraju u bilo kojoj odbrani, ni jedan nije toliko bitan, kao MLB u 4-3 formaciji. MLB treba da bude najbolji tackl-er u timu i “most physical player”. A to sve zbog toga, sto je 4-3 odbrana dizajnirana da sve usmeri ka njemu (pogotovo trcanje). Ako napad uspe da pobedi MLB, odbrana onda mora da podigne SS u front 7 da naprave “8 men in the box”. A odbrana to ne zeli da radi jer CB gubi “help over the top” pa se otvara mogucnost da budu razbijeni pas igrom.
U osnovnoj 4-3 odbrani MLB se pozicionira za “0 technique” i brani “A” i “B gap” ka strong side strani terena.
Drugi po vaznosti LB u 4-3 sistemu je SLB (strong side linebacker ili Sam). On se pozicionira na onoj strani terena gde je vecina blokera (TE, FB, slot WR … ).
U vecini sema 4-3 odbrana, SLB ima 3 osnovna zadatka.
Prvi zadatak mu je odbrana “D gap”-a od trcanja. Drugi je odbrana na TE, kako isti ne bi mogao da brlokira MLB. Treci je odbrana na TE kako ovaj ne bi ostvario hvatanje ili napredovanje kroz sredinu terena. I naravno odbrana trcanja na krajevima linije, ako trkac prodje DE i misdirection plays ...
Drugi OLB u 4-3 odbrani je na weak strani terena, pa se tako i naziva – weak side linebacker ili Will (WLB).
Kao i SLB na drugoj strani, on na weak strani brani “D gap”. Ako napad koristi 2 TE, onda on ima iste zadatke protiv TE na ovoj strani kao i SLB na svojoj. WLB se zbog svoje brzine jako cesto koristi i za blitz sa blind strane QB. Takodje ima odgovornost za misdirection plays na njegovoj strani.
Neki treneri ne prave razliku izmedju ova dva LB, vec imaju dva ista OLB, levog i desnog, sa istim zadacima.

U 3-4 odbrani levi unutrasnji LB (LILB) se takodje naziva “Mike” i ima slicne zadatke kao MLB u 4-3, samo sto se postavlja za “2 technique”, ispred G na TE strani. Desni unutrasnji LB (RILB) se naziva Jack ili Mac ili Ted … i igra takodje “2 technique”, ispred G na weak strani. U 3-4 odbrani, ta dva unutrasnja LB imaju zadatak da zatvore “A” i “B gap” od igre trcanjem. Obicno su to brzi igraci (4,5-4,7 na 40yrd), visoki oko 6’ do 6’4”i imaju oko 240-255lbs. Vecina ILB moze uspesno da se prebaci u 4-3 semu na mesto MLB ili OLB.
Dva spoljna LB u 3-4 odbrani (LOLB - Sam i ROLB -Will) imaju vrlo slican zadatak. Oba imaju u zadatak da cuvaju “D gap” i igraju sve pozicije od “7” do “9 technique”. Obicno ova dva LB cesto igraju pass rush, te 3-4 formacija izgleda kao 5-2 formacija.

3-4 odbrana bi trebalo da je fleksibilnija i svakako brza od 4-3. Pre svega je dizajnirana za odbranu od trcanja, ali sa ovako sposobnim LB kakvi dolaze sa koledza, danas vise nije problem da i oni odigraju odlican cover. Ova odbrana, kroz semu koju je osmislio DC Pittsburgh Steelers-a Dick LeBeau, a koja se neziva “Zone blitz”, nudi neogranicen broj kombinacja za blitz i pozurivanje QB. PIT i danas igra istim stilom, a sve je vise timova koji ga usvajaju.
Zone blitz je osmisljen 90-ih godina, kada je zbog silnog broja blitzeva, PIT dobio nadimak Blitzburgh. Zone blitz se zasniva na tome da QB moze da blitzuje bilo koji igrac odbrane bez gubljenja covera u odbrani. Tako imamo situaciju da DT presece pas sa mesta gde je trebao da igra OLB. Kada se svi igraci poredjaju uz liniju, OL ne moze da zna koji od njih ce ici u blitz, sto stvara potrebnu pometnju u OL. I za svaku akciju se menja postava koja igraci idu u blitz. PIT je svojevremeno skoro svaku akciju isao u blitz.
Osnovna ideja zone blitza je da se QB natera da izbaci pas pre nego sto je spreman za to. Naravno, ovakva odbrana zahteva iznadprosecno brze igrace.

4-3 odbrana se zasniva na pritisku na QB sa ivica linije i snaznom unutrasnjom igrom. Ovo je tradicionalno veoma agresivna odbrana. U 4-3 odbrani cesce se igra m2m nego zone coverage, i DL imaju mnogo vecu ulogu u zaustavljanju trcanja i rushing the passer,  nego u 3-4. U 4-3 odbrani imamo i nacin igre DL koji se zove “Line stunts”, koji podrazumeva da se DL medjusobno obilaze “preeskacu”, kako bi se oslobodili OL. Ako su igraci uigrani, i ova odbrana je veoma mocna protiv trcanja. DE i OLB se trude da preusmere napad u sredinu gde ih cekaju DT, MLB i SS da zavrse stvar. DT takodje sluze da onemoguce OL da ometaju MLB kao osnovno oruzje ove odbrane.
Da ne zaboravim, i LB u svojoj igri koriste stunt-ove.


I jedna i druga odbrana imaju svoje pozitivne i negativne strane, a njihova uspesnost prvenstveno zavisi od pravilnog angazovanja i dovodjenja igraca koji imaju fizikalije potrebne za vrstu odbrane koju tim zeli da implementira, uvezbanosti istih, i trenerskom geniju defanzivnih koordinatora


DE na liniji stoje u “3 point stance”, t.j. moraju obavezno da imaju jednu ruku na zemlji. NT i DT koji igra “0” i“2 technique” najcesce krecu iz “4 point stance”, dok DT koji igra “3 technique” takodje najcesce krece iz “3 point stance”. Ofanzivni linijasi nemaju tu obavezu. U 4-3 DEF, LDE se obicno naziva “Base end”, a RDE “Rush end”. NT se naziva i “space eater”.
Zanimljivo je da su Chicago Bears-i i Minnesota Vikings jedini NFL timovi koji nikada nisu menjali svoju 4-3 odbranu. Mada su Vikinzi znali da ponekad izbace na teren neke varijante 3-4 odbrane. Ali Chicago nikada. Pre sezone 2010 i Washington Redskins-i nikada nisu igrali 3-4, dok nije dosao Jim Haslett za DC i implementirao je. Steelersi-i igraju ovu odbranu neprekidno jos od 1982. godine.
3-4 odbrana je osmisljena na univerzitetu Oklahoma 1940. Miami je prvi tim koji je osvojio SB sa ovom odbranom 1972 godine.  Treba napomenuti i da je cuvena Big Blue Wrecking Crew, odbrana New York Giants-a iz 1986 godine, takodje osvojila SB sa 3-4 odbranom (tad je valjda BB bio DC). Sredinom 90-ih samo je par timova koristilo ovu odbranu, Bills-i i Pittsburgh redovno. Svima je poznat uspeh NEP sa svojom cuvenom ekipom i 3-4 odbranom kojima su obelezili 2000-te. I evo sad opet Steelers-i sa svojim fenomenalnim zone blitz-om.

Reklo bi se i da je 3-4 odbrana “jeftinija” od 4-3. Mnogo je teze naci kvalitetnog 4-3 DE (u stvari jako tesko). Vrlo malo elitnih i uopste true pass rush-era imamo u danasnjem fudbalu. Zbog toga je 4-3 DE znatno skuplji od 3-4 DE. 3-4 DE je najcesce dotadasnji DT iz 4-3 odbrane. Takodje i LB. Vrhunski MLB je suvo zlato, i kosta za sve pare. Tim koji uzme sa drafta vrhunskog MLB, ne ispusta ga do kraja karijere. Dok su 3-4 LB takozvani “tweeners”-i, t.j. igraci koji su na koledzu najcesce igrali u DL, i to DE. Obzirom da su undersize ili nisu dovoljno brzi i snazni za 4-3 odbranu na profesionalnom nivou, oni najcesce bivaju angazovani za LB u 3-4 odbrani.

4-3 odbrana je cesce koriscena odbrana u AF. Kao rodonacelnik ove odbrane najcesce se navodi legendarni trener Tom Landry, u 50-im godinama proslog veka, kao DC NYG, a kao pokusaj da zaustavi Hall of Fame RB Jim Brown-a. Sa druge strane, kao tvorac ove odbrane spominje se Garrard "Buster" Ramsey, Defensive Coach tima Detroit Lions-a 1950-ih godina. Uglavnom, nastala je 50-ih godina.