Malo sam van tokova. Nije valjda da je sve otislo dotle? Jel bre pika neko fudbalicu ili basket, onako "za dusu"? Kod mene u bloku vidim popravili nas kosarkaski teren, samo tako. Fencerica prava. Medjutim, kad god sam kuci, slabo vidim da bilo ko ubacuje loptu u kos.
Slabo, generalno. Konjarnik, vozdovacka strana, ima 2-3 terena. Jedan, ispred moje zgrade, se raspao iz vise puta, letos je i krov sa zgrade bio oduvan pa je pao na jedan kos. Tu se ranije, dok sam ja bio mladji (dakle krajem devedesetih) igrao ozbiljan basket. Mi mladji, sigurno bar desetak, a dolazilo je minimum jos toliko starijih. Po onom principu, igras, pa sedis, gledas, bukvalno ovo sto je zujo napisao
Eh, baš se juče prisetih... Teren kod Maksija u 30. bloku, ja 16-17 godina, ako hoćeš da igraš basket leti, moraš da izađeš oko 4, pola pet, dok sunce još ludački prži, jer oko 6 na koševe dolaze stariji, legende iz kraja, i ti jedino možeš da se skloniš, sedneš sa strane i uživaš u ozbiljnom basketu, jedno dva sata dok se ne smrkne... Ima i danas klinaca na tim koševima (fancy, renovirao ih Raiffeisen, table ofarbane u žuto, metalne mrežice na obručima), ali to više nije glavna stvar u kraju.
Elem, nazad u sadasnje vreme, taj teren je muerte vec dosta godina. Ima tu drugi teren kod vrtica gde smo mi mladi, tamo negde oko kraja korone, dakle pre jedno dve godine, poceli malo po malo da igramo basket. I okupila se ekipa, nas 5-10 u nekoj rotaciji da tako kazem, basket, pivo, prica, rostilj, zajebancija. Uradismo mi i dresove, nama i deci, dve garniture, logo, ma sve komplet. I poceli ljudi da izlaze napolje. E videli mi vas da igrate basket, pa i mi izasli. I sad vikendom, kad je lepo vreme, hoce tu da bude ljudi na kosevima. Uglavnom uspemo da napravimo tri ekipe. E sad, tu bude i dece, a bude i mladjih generacija, videli smo jedno 10-15 njih da se tu motaju, pa nekad i sa nama odigraju. To umeju da budu dosta interesantne utakmice, bukvalno dve skole kosarke. Pokusavamo preko opstine vec duze vreme da renoviramo to parce, ali nam izuzetno tesko ide. Suma sumarum, ovaj teren sad okuplja jedno 15ak odraslih, 15ak mladjih i pun qr dece koji tu igraju uglavnom basket. Ovo sve je, za moje pojmove i danasnje vreme, veliki broj ljudi na terenu. Fudbal 0 poena. To se ocigledno u balone preselilo po vise kriterijuma.
E sad, dozvolite mi da prosirim pricu na onu temu gde su deca i sport, jesmo li ovakvi ili onakvi, jerbo sam ovako ili onako u kontaktu sa vise sportova.
Danas gotovo svaki decak trenira fudbal u nekoj skoli fudbala. Maltene je to kod roditelja postalo default cim stane na noge, prosecan mentalitet (ajd dece jos i nekako, ali roditelja) je da su svi Ronaldo ili Mesi licno i da to moze lako da se u buducnosti proda i zaradi. Samim tim, to dete ne ide napolje, nego bar triput nedeljno na trening. Plus vikendom mini-maxi liga. Znaci, decu napolju na fudbalu najcesce neces videti. Na taj fudbal, mogu slobodno reci, ide u proseku gledano najgori soj ljudi.
Malo bolja situacija je na kosarci, mada i tu isto ima pun qr svakakve dece, klubova i skola kosarke. Suma sumarum, od 15 decaka kod sina u odeljenju (VI razred), bar 10 se bavi nekako nekim od ova dva sporta. I rekao bih da je to neki ok prosek.
Atletika se poboljsala poslednjih par godina, dosta dece je i tu krenulo da trenira, lepo je videti pun parking ispred dvorane. Mada, sveukupno ima manje dece nego na fudbalu ili kosarci, pogotovo decaka. Sto se treninga i klubova tu tice, ok se radi, mada kod vecine trenera prsti sujeta na sve strane, po principu mala bara puna krokodila. Sto se roditelja i dece tice, deluje najzdravija atmosfera i da su u proseku vecinom normalni ljudi tamo
E, imam i vaterpolo, malo Partizan, malo Kosutnjak, tamo je raspad i ne zna se ko pije, a ko placa.
