Злочин у свлачионициТежак педофилски скандал у најпознатијем државном универзитету и његовом изузетно успешном спортском тиму.
Вашингтон – Америчка јавност се последњих дана згражава над скандалом који се изван Америке може разумети само ако се нешто зна о систему њеног високог школства и значају спорта на универзитетима, а поготово једном од најполуранијих : америчком фудбалу (за онај наш, овдашње име је „сокер”).
У жижи су Пенсилванија државни универзитет, који има репутацију једне од најбољих државних образовних установа. Има 94.000 студената, а поред одличних академских референци, има и најбољи спортски програм у земљи. Томе највише доприноси фудбалски клуб (напомињем опет, реч је о америчком фудбалу), који је стално у врху државног шампионата колеџа.
Колико је та спортска активност важна овом универзитету, сведочи и чињеница да његов фудбалски стадион прима 106.000 гледалаца.
Утакмице колеџа, фудбалске, кошаркашке и бејзбол, изузетно су популарне, првенства која почињу крајем лета и завршавају се у позну јесен, поред тога што пуне велике стадионе, привлаче и рекордан број телевизијских гледалаца. И универзитетима доносе велики новац, милионе долара.„Пен стејт”, популарно име за Пенсилванија универзитет, од других се издвојио и по томе што су његови спортисти по правилу и одлични студенти. Фудбал, у коме су најјачи, тамо је заиста нешто више од игре.
Отуда је као прворазредни скандал националних размера одјекнуло откриће да је још пре девет година, 2002, један од његових помоћних фудбалских тренера виђен како у свлачионици, испод туша, сексуално искоришћавао једног десетогодишњака, као и да је под сличним околностима злостављао и друге дечаке, да су то знали и главни тренер и управа универзитета, али да ништа нису предузели, омогућавајући тиме педофилу да проналази нове жртве.
Скандал је утолико већи што је један од оних који су знали да је међу васпитачима младих један перверзњак, био и Џо Патерно (84), легендарна фигура америког спорта, који је главни тренер фудбалског тима Пен стејта још од 1966. Требало је да свој тим води и на јучерашњој важној утакмици против универзитета Аризоне, али је у среду нецеремонијално добио отказ, окончавши тиме тренерску каријеру која је трајала невероватних 61 годину.
Патерно славу није стекао незаслужено. Он је био тај који је, дошавши пре 45 година на чело фудбалског тима поставио дотле немогући задатак: да спортска и академска постигнућа иду руку под руку. И у томе, наравно уз подршку свих других, професора и родитеља, постигао изузетан успех, што му је донело велики ауторитет и огромно поштовање у спортском и академском свету. Уздизан је у небеса, изгледало је да ће са тренерске клупе отићи тек кад оде и са овог света.
Али његови педагошки рефлекси су 2002. затајили, када му је кондициони тренер у поверењу рекао да је тренера одбрамбених играча затекао нагог испод туша свлачионице са десетогишњаком, у активностима које нису ни спортске ни педагошке. Патерно је о томе обавестио првог му надређеног, али не и полицију, што му се данас замера као велики морални пропуст, поготово што је тог тренера педофила (име му је Џери Сандаски) и после тог догађаја задржао у, како се то каже спортским речником, „на клупи”.
Сандаски је прошле недеље, после прелиминарне истраге, кривично оптужен за сексуално злостављање укупно осам дечака, али ће број његових жртава по свему судећи бити много већи.
Своју изопаченост, док није ухваћен на делу, вешто је прикривао. Он наиме већ 30 година води милосрдну организацију „Друга миља”, чија је мисија помоћ проблематичној деци. Сандаски је и њен оснивач, а мисију организације је дефинисао као „помагање деци којима је потребна додатна подршка и интеракција са одраслима”.
Звучи иронично, али како ових дана изнисе овдашњи медији, то је „модус операнди” већине педофила, који се деци приближавају да би им наводно помагали и решавали проблеме младих личности, а да би затим – од момента кад стекну поверење и деце и родитеља – те штићенике бестидно искоришћавали, и уништавали им детињство.
Према налазима прелиминарне истраге на којој се заснива оптужница, једна мајка је још 1988. универзитској полицији пријавила да се Сандаски туширао са њеним 11-годишњим сином и притом га грлио. Полиција је тренера међутим само упозорила да то више не ради и на случај ставила тачку.
Наводи се и да је од 1994. до 2008, Сандански стално био окружен дечацима: неке је звао да преспавају у његовој кући (где су неки од њих злостављани), куповао им је скупе поклоне, водио их на тренинге, утакмице, па чак и у цркву.
У документу оптужнице испред свих ових чињеница стоји „наводно” – јер ће он бити крив тек кад се то докаже на суђењу које предстоји.„Педофилија је у највећем броју случајева савршен злочин”, написао је на интернет порталу „Хафингтон пост” Пол Моне, адвокат који заступе малолетне жртве сексуалног злостављања. Он наводи да се у Америци годишње пријави око 90.000 оваквих злочина према деци, док је их је стварно много више: то трауматично искуство има једна од 4 девојчице и један од 6 дечака. Највећи број случајева се не пријави из много разлога: срамоте, страха, апатије…
Стање је овакво упркос томе што закони чак у 47 од 50 федералних држава Америке предвиђају казне за непријављивање злостављања деце, мада се то у највећем броју случајева, у 37 држава, третира само као прекршај.
Пен стејт универзитет сада, сменама својих челних људи, настоји да „контролише штету”, мада је сигурно да овај скандал никад неће бити заборављен. Његовим званичницима је 2002. очигледно било важније да заштите свој бренд, репутацију институције, него једно дете.
Што се тренерске легенде Џоа Патерна тиче, он ће остатак живота, уместо на ловорикама, највероватније провести на трњу, покушавајући да се оправда због жмурења пред злочином и буквалног схватања да је фудбал и нешто „више од живота”.
