Ако пажљивије посматрамо ККЦЗ у последњих 10 ак година, можемо да уочимо да се свака њихова сезона састоји од 6 фаза:
Прва фаза је фаза еуфорије. Почиње у августу довођењем нових политичких и финансијских моћника, новог тренера и читавог низа играча. У тој фази сваки потписани Американац је Јордан, а сваки нови млади играч је најталентованији у Европи. Тад се обично дефинишу циљеви, а то су 3 домаћа трофеја и УЛЕБ куп у наступајућој и наравно освајање Евролиге у следећој сезони. Ова фаза траје све до првог дербија и шамара отрежњења.
Тада наступа трећа фаза и сазнање да је Хаус бољи од Ричардсона, да Авоџоби не може да заустави Милојевића ни фаулом, да је Камингс плеј а Буркс баскеташ и да Пековић може да убаци у кош и лопту и Мишановића и Кикановића, све у пакету. После дербија уследе порази од Хемофарма, Олимпије и сличних, а после Домжала или Загреба кривица почне да се сваљује на тренера. Четврта фаза почиње бекством неког играча за Нову Годину и карактерише се губљењем домаћег купa.Пета фаза се поклапа са елиминацијама из УЛЕБ купа и Јадранске лиге, уз довођење дуго чеканог појачања које треба да донесе превагу и спаси сезону. Једини је проблем што то појачање нико није хтео широм света. Шесту фазу представља домаће првенство у мају. Тада се навијачи потпаљују причама о куповини судија, гепековању и намештеном првенству, а свака утакмица у плејофу је инцидент. Ипак крајњи резултат је чишћење у 3-4 утакмице, што представља и крај шесте фазе а и целе сезоне.
