Рекао сам Кокези да не може да ми се меша у посао
Од момента кад смо успели да изборимо одлазак на Мундијал, кренула је хајка на мене, жао ми је што нећу водити репрезентацију у Русији
Ни најбољи фудбалски прогнозери нису могли да претпоставе да ће Србија после фантастичног успеха и директног пласмана на Мундијал сменити селектора. Готово читава европска и српска спортска, посебно фудбалска јавност, с правом се пита зашто се Фудбалски савез Србије одлучио на такав потез, ако се има у виду чињеница да је Славољуб Муслин успео оно што његови бројни претходници нису: да одведе репрезентацију на највећи светски скуп, који ће се идуће године одржати у Русији.
У понедељак, након трочасовног разговора са председником ФСС-а Славишом Кокезом, сада већ бившем селектору стављено је до знања да сарадња може да се настави, али по новим правилима. Наравно, Муслин на то није пристао, па је био неминован раскид сарадње. Славољуб Муслин је тренутно у Швајцарској, где слободно време проводи с породицом. На позив „Политике”, уз малу задршку, пристао је да објасни због чега више није селектор Србије.
Како оцењујете сарадњу између вас и ФСС-а све до састанка у понедељак?
До сада је сарадња била веома добра. Нико, чак ни председник, није ми се мешао у посао. Радио сам самостално, имао сам пуну аутономију у састављању екипе, све је функционисало беспрекорно. Због тога ни резултати нису изостали.
Шта се догодило на састанку у понедељак?
Председник је одлучио да наставимо сарадњу по неким другим правилима, желео је да наметне питање одлучивања ко ће да игра за репрезентацију. На такав захтев, као неко ко је дуго у фудбалу, нисам желео да пристанем. Направили смо анализу свега што је до сада урађено. Ако се гледају само фудбалски параметри, успех који је остварен, онда је овде ситуација потпуно чиста. Србија је успела да се пласира на Мундијал, а то је, сигуран сам, најважније. Не треба заборавити ни да је овај успех остварен са готово истом групом играча која је играла у претходним квалификацијама.
Колико вам значи подршка стручних људи који су стали на вашу страну?
Мислим да су у Србији тренери доста потцењени. Драго ми је што је струка стала уз мене, уз фудбалску Србију. Али, за овај успех најзаслужнији су играчи. Да њих није било, њиховог ангажмана на терену, воље, данас сигурно не бисмо били део озбиљног фудбалског света.
Какав је била реакција репрезентативаца после сазнања да више нећете бити селектор Србије?
Звали су ме сви играчи, пружили су ми велику подршку. Било је и емотивних тренутака. Једноставно, и као човеку и као тренеру жао ми је што нећу водити Србију на Мундијалу.
У ком је моменту дошло до размимоилажења између вас и председника Кокезе?
До сада је сарадња била више него добра. На крају, и та нова атмосфера око националног тима, када је у правом смислу речи враћен култ репрезентације, донела је велики бољитак, успех да се нађемо директно на светском првенству. Екипу која је остварила велики успех лично сам направио, у том погледу имао сам одрешене руке. Били смо први у групи, односи су били одлични, није било никаквог притиска. А онда су полако неки једноставно пожелели да ме склоне из репрезентације, јер се нисам уклапао у њихове схеме.
Како се данас осећате због оваквог чина?
У другим земљама славе своју репрезентацију, играче, селектора... Овде, у Србији, чим смо се пласирали на Мундијал почела је „паљба”, каљање блатом. Искрено, ово ми тешко пада, јер смо после дугих осам година поново постали учесници Мундијала. Репрезентацији желим све најбоље.