pitanja za staju (i ako jos neko zna):
- sta je liberalni kapitalizam?
- sta je neoliberalni kapitalizam?
- kako se ta dva sistema ogledaju kroz ekonomiju?
prakticne primere molicu kolega. fala.
Da bi ti ovo najbolje objasnio malo ću se osloniti na istoriju tj. hronologiju pravaca u međunarodnoj ekonomiji:
Ima više, ali su ovo neki od osnovnijih pravaca:
1. MERKANTILIZAM
2. LIBERALIZAM
3. PROTEKCIONIZAM
4. INTERVECIONIZAM
5. NEOPROTEKCIONIZAM
6. NEOLIBERALIZAM
1. MERKANTILIZAM (16. - 18. veka)
Merkantilizam se odnosi na period stvaranja nacionalnih država. Sistem spoljne trgovine posmatra sa stanovišta prometa (trgovanja - više trgovanja, više para i bogatstva). Bogatstvo se meri količinom plemenitog metala (zlata, srebra...ali težina je na zlatu). Mišljenje je da se bogatstvo jedne zemlje jedino može uvećati jedino ako druga zemlja osiromaši (ovo možeš gledati i sa individualne tačke gledišta - ja se jedino mogu obogatiti na račun osiromašivanja drugih). Taj period je karakterističan za stvaranje bogatih flota "kompanija" (Holandsko Istično-Indijska, Engleska Istično-Indijska, Engleska Zapadno-Indijska).
2. LIBERALIZAM (19. vek)Teorija i politika koja se zalaže za slobodnu trgovinu. Tada se i javlja procvat međunarodne trgovine i nastanak svetskog tržišta.
Karakterišu ga 3 industrijske revolucije:
1) Primena znanja na alatke (parna mašina James Watt)
2) Primena znanja na rad (Taylor-ova revolucija, menadžeri znaju ko je čovek da ne mudim mnogo)
3) Primena znanja na znanje (posle II Svetskog rata postaje glavni faktor)
Ovde se posmatra više aspekt proizvodnje a ne prometa (trgovine). Javlja se transortna revolucija: Prokopava se Suecki kanal, razvija se železnička infrastruktura, brodovi itd. 'LAISSER FAIRE - LAISSER PASSE' (ovo zna
šta znači
), inače sleng u ekonomiji koji se tumači "pustite da stvari idu svojim tokom" tj. nema uplitanja države u sveri ekonomije i sve treba prepustiti privatnoj inicijativi i preduzetništvu.
Ovaj period još karakteriše koncentracija proizvodnje i centralizacija kapitala.
3. PROTEKCIONIZAM
Teorija i praksa je usmerena na zaštitu i razvoj mlade industrije (pod njom se karakterišu idustrijske grane koje će za period do max 30 godina ubijati ozbiljnu kintu i biti nosilac ekonomije države). Ovaj period su obeležili ratovi I i II Svetski rat koji utiču na to da se zemlje silnu kintu ulažu u vojnu industriju, vrše zaštitu svojih ekonomija preko carina gde sva kinta od carinjenja se preliva u vojnu mašineri itd. 1929. godine dolazi do "Velike ekonomske krize - Velike depresije" gde dolazi do kraha svetskog tržišta, prestaje važenje 'Zlatnog standarda' i nema kretanja kapitala po svetu.
4. INTERVENCIONIZAM (1929.)
1929. se pojavljuje Džon Majnard Kejnz koji se zalaže za uvođenje intervencije države u sveri ekonomskih odnosa - država drži konce u ruka i diktira pravila igre (taj pravac se zove 'Kenzijanizam'). Naglasak je na spoljnoj ravnoteži (ravnoteža platnog bilansa), unutrašnjoj ravnoteži (stabilnost cena, mala nezaposlenost). Država kontroliše: domen investicija, uvodi necariske mere, pojavljuju se javni radovi i meša se u domen fiskalne (poreske) i monetarne (budžetske) politike. To bi bilo u kratkim crtama u vezi sa Intervencionizmom.
5. NEOPROTEKCIONIZAM
Vezuje se za krizu 1973. godine, koji svoje karakteristike ispoljavao kao i Protekcionizam samo u nešto "savremenijem odelu" od njega, da ne dužim mnogo.
6. NEOLIBERALIZAMMlađi brat Liberalizma, ali prilagođen trenutnim situacijama. On se protivi uplitanju države u sveri ekonomije, protekcionizmu, restriktivnoj fiskalnoj politici (borba protiv velikih poreskih nameta). To je zapravo pravac Tačerizam (Britanci) i Reganizam (Ameri).
E sada ne znam kako bi ti na najbolji način objasnio na nekom primeru. . . široka je ovako da krenem.
Bolje me pitaj nešto određeno pa da ti na tome objasnim.
