сретох једну малу,
пре неколко дана,
веселу и лепу,
са дугим кикама.
питао сам је,
како се зове,
насмејана рече,
сазнаћеш довече.
кад је пао мрак,
пођох на сокак,
да ли ће ми доћи,
ове дивне ноћи?
можда хоће доћ,
ил са другим поћ,
утом она рече,
дечко, добровече.
молио сам је,
са мном да пође,
у мали сокак,
вечерас у мрак.
не би л' ми мала,
пољубац дала,
на то она рече,
не смем фала.
шта да радим сад,
заљубљен и млад?
што ми не би, мала,
бар пољубац дала?
ја те заволе,
када те виде,
ал' мала ми рече,
еве пољуби ме.