Author Topic: Ode to the “War daddies”  (Read 1607 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Polux

  • Veteran
  • ***
  • Posts: 1885
    • View Profile
Ode to the “War daddies”
« on: April 21, 2012, 09:06:57 pm »
Vince Wilfork i evolucija New England-ove “hybrid defense”



Pri kraju AFC championship game, Baltimor Ravens-i su gubili od NEP 23-20, na manje od tri minuta do kraja utakmice i imali su loptu na liniji 33 jarda. Bio je cetvrti pokusaj za 6 jardi. Baltimor je postavio formaciju sa 4 WR.
U poslednjem trenutku NEP menjaju postavku na terenu koja je dovela do toga da Baltimorov pro bowl centar Matt Birk ostane 1 na 1 sa Vince Wilfork-om.
Birk sa visinom 6-4 i tezinom 310 pounds, nije imao nikakve sanse protiv zivotinje.

Cim je lopta snepovana, Wilfork je dobio Birka. Njegove ruke su gurale Birkove grudi, dok je Birk uzaludno pokusavao da uspostavi bilo kakav leverage. Protiv tolike mase u zaletu niko nema sanse, Wilfork je odgurao Birka do Flaco-a kojeg je uhvatio za dres i direktno prouzrokovao los pas koji je otisao izvan terena. Pokazace se na kraju, kljucni potez utakmice.
Baltimor je imao jos jednu sansu, ali su promasili FG i to je bio kraj price za njih.

Opisanu akciju mozete videti na ovom klipu na 3:28.
http://www.nfl.com/videos/nfl-game-highlights/09000d5d826386fe/Ravens-vs-Patriots-highlights

Dakle, kakvu je to defanzivnu formaciju BB postavio, koja je rezultovala neoprostivom greskom, ostavljanjem coveka od 150kg samog sa centrom, ne udvojenog?!

Pored ove minijature, odbrana NE prosle sezone je bila prilicno losa. BB tradicionalno u odbrani ima konvertovane WR, undrafted rukije … koji se prve sezone prelaska sa godinama igranog 3-4 sistema (BB je 20 godina forsirao 3-4 formaciju u odbrani) nije bas najbolje snasla. Ali, Belichick kao i uvek vrlo dobro zna sta radi, i strpljivo gradi odbranu oko visegodisnjeg kamena temeljca ove odbrane – Wilforka.

Ove sezone su se vodile polemike svih vidjenijih “polemicara” :D, koja je ovo odbrana koju je igrao NE. Jel’ to 4-3 ili 3-4?
Istina je da je BB napravio odbranu koja je pomalo i jedna i druga.


Prosto definisanje da jedan tim igra 4-3 ili 3-4 odbranu, nije cela prica. Ono sto treba da se zna je odgovor na kljucno pitanje: koju tehniku igraju njihovi defanzivni linijasi.

Igranje u DL se u potpunosti zasniva na tehnici (naravno da ne smeta da igrac bude sto veci i fenomenalni atleta :)). Ali svakako nije prosto guranje dva ogromna igraca, kako se to laiku cini sa strane.
Defanzivni linijas mora uvek biti na pravoj poziciji. Big running plays se ne desavaju prosto zbog toga sto jedan tim vise to zeli ili zato sto je jedan ogromni linijas oborio drugog.
Sve se svodi na “angles and leverage”, koje uz dobro tehnicki potkovane igrace znaci razliku izmedju kratkog trcanja ili potpuno zaustavljenog trcanja i trcanja za +20 yrd ili za TD.

Ovde cu da presecem ovaj tekst da bih pojasnio izraz “It's all about angles and leverage”.
Meni su da ispravno i potpuno shvatim ovaj izraz pomogli Duh i D-lord, a ovom prilikom cu preneti D-lordovo objanjenje ovog pojma.

Kada se kaze it's all about angles and leverage, tu se naravno sve vreme misli na sve pozicije u odbrani.

Kada pricamo o Angles tu se misli na dve stvari, prva je kretnja igraca u polju tj. kako zatvara putanju, prati igru napada. Igrac koji Takes Excellent Angles je neko ko je uvek u svojoj poziciji, ne pravi over i under pursuit. To vazi kod DL kada rushuju passera i kad zaustavljaju trcanje, LB kad pokrivaju pass i jure trkaca, isto i DB. Druga stvar kada je u pitanju defanzivni igrac je kakve Angles ima kad napada blokera. Recimo to je veoma vazno kod DL i LB-a. Igrac koji napada adekvatan deo tela, pozicionira svoje telo ispravno u odnosu na blokera. To je Angles prica.

Leverage prica je direktno vezana za pad level. Kad se kaze da neko igra sa odlicnim leverageom, pre svega se misli da su mu padovi uvek nisko, tj. da je uvek nize od napadaca i moze da generise vishe snage i pokretljivosti kad probija, skida blokove, obara i sl. Takodje isto moze da se kaze i za nekog ko ima odlicnu tehniku i zbog iste je uvek u boljoj poziciji, superioran u odnosu na napadaca, bez obzira na fizicke predispozicije.

Da nastavimo nasu pricu.

Prvo i osnovno pitanje za jednog defanzivnog linijasa je da li igra 1-gap ili 2-gap technique.
Defanzivni linijas se postavlja ispred gapa i njegov zadatak je da ga napadne i da ga kontrolise. Ako nista drugo, igrac odbrane ne sme da dozvoli RB da protrci kroz gap za koji je odgovoran. Kao sto defanzivni linijasi dobijaju gapove za koji/koje su odgovorni, tako i LB iza njih dobijaju gapove u svojoj odgovornosti. Znaci, postavka odbrane uvek mora da zatvori sve gapove u skladu sa formacijom koju je napad postavio.

Evo jedan primer pokrivanja svih gapova u 1-gap odbrani


Sa druge strane 2-gap technique deluje prakticno nemoguce za odigrati. Kako jedan igrac moze da brani dva razdvojena gapa?!
On to postize kontrolisuci blokere. Nakon snepa 2-gap defanzivni linijasi rade ono sto je Wilfork uradio Birku – gura ga i odrzavanje odstojanje od OL svojim rukama, stice leverage u odnosu na OL, i na taj nacin preuzima kontrolu nad blokerom.
Ako je udvojen (double-teamed), on pokusava da razdvoji blokere i da se bori samo sa jednim, ili da ih obojicu okupira kako bi njegovi saigraci bili slobodni da izvrse obaranje ili sta vec.

U sustini moze da se kaze – da 1-gap linijas napada gap, dok 2-gap linijas napada igraca.
Logika kaze (a praksa je potrdila) da 2-gap igrac mora da bude gabaritan, tezak i jak. Treneri igrace koji igraju na ovoj poziciji zovu “war deddies”.
Ipak, velicina je manje bitna od atletizma i pameti (da ne kazem inteligencije).

Sledece sto nas interesuje u ovoj prici je formacija “5-2 monster”.
5-2 monster, u osnovi, je formacija koja ukljucuje 5 DL, od kojih svaki igra 2-gap tehniku , omogucavajuci LB da nesmetano zaustavljaju trcanje. “Monster” se odnosi na safety-ja koji se podize u box i kreira “8 men front”. Kombinacija 5 DL koji igraju 2-gap tech. i 3 LB koji igraju na lopti i hvataju trkaca, je izmisljena jos 40-tih godina kao protiv mera tadasnjoj ofanzivnoj novini - T formaciji, koja je rasturala odbrane.

Znaci, u pocetku se igrao 2-gap sistem u 5-2 formaciji. Medjutim vremenom, kako je igra evoluirala, treneri su DL dodeljivali 1-gap zaduzenja.
Iz prizme danasnjeg AF-a, koji je sve vise wide-open offenses, reklo bi se da je dobro da se igraju 2-gap tehnike jer se tako dobija visak igraca za coverage i blitz sa neocekivanih pozicija. Opet 1-gap seme su prostije … danas u NFL-u mozemo da vidimo mnogo razlicitih defanzivnih sema i raznih varijacija postojecih odbrana. Odbrane su godinama evoluirale, tako da ne mozemo vise ni jasno da kazemo da li jedan trener preferira 1-gap ili 2-gap tehnike u svom sistemu.

Belichick je vec veteran DC, odrastao je uz svog oca koji je bio dugogodisnji trener. Vise od decenije je radio na Naval Academy, tako da je BB rastao uz trenere i bio svedok evolucije odbrana, iz kojih je pokupio najbolje.

Dakle sta je to Belichick prosle sezone uradio sa svojom odbranom formiranom oko Wilforka?

Da li je odabrao 3-4 ili 4-3? 1-gap ili 2-gap?
Tradicionalno 3-4 trener, Belichick je koristio ovaj sistem kada su skoro svi treneri presli na 4-3, odbranu tada popularnu u Dalasu i Tampi. Medjutim prosle godine je odlucio da je vreme da se predje na four-man line odbranu, ali opet u tipicno Belichick stilu.
Odlucio je da ne igra striktno 3-4 ili 4-3 ni 1-gap ili 2-gap, vec da oba sistema igra istovremeno. Kako?

Ovako.
Patriotsi igraju 3-4 na jednoj strani polja, a na drugoj 4-3, istovremeno.
Kljuc realizacije ove ideje je nas junak Vince Wilfork.
On se postavlja ispred centra i igra svoju tradicionalnu igru - run-stuffing, blocker consuming, two-gapping war daddy. Belichick je ostatak slagalice ukomponovao u skladu sa personalom sa kojim je raspolagao i njihovim kvalitetima.

U tradicionalnoj 4-3 odbrani imamo dva osnovna fronta: over i under.
U Belichick-ovoj hibridnoj 4-3 over, Wilfork ima zadatak centra i oba gapa do njega (A gapove). Sa Wilforkove leve strane odrana funkcionise kao regularna 1-gap 4-3 sema, sa drugim DT koji napada i kontrolise gap izmedju guard-a i tackl-a (B-gap), i sa jednim DE koji pokriva TE. SLB se postavlja iza njih i dobija ispomoc u run suport-u bilo od S bilo od CB.
Sa druge Wilforkove strane, desne strane, odbrana se postavlja kao u 3-4 semi. Igrac do njega, DE, igra 2-gap, a iza njega su dva LB koja se postavljaju kao i u klasicnoj 3-4 formaciji.
To izgleda ovako




Tradicionalna 4-3 under, koju je proslavio Monte Kiffin sa Tampom, pomera DL od TE i nasuprot njemu postavlja SLB na LOS, u skladu sa starom semom 5-3 monster.
 
Belichick-ova sema se ne razlikuje nista posebno od ovog principa, osim sto koristi Wilforka kao 2-gap igraca u sredini. Ovoga puta (u under postavci) 3-4 odbrana se igra sa Wilforkove leve strane, a 4-3 sa desne.



Kombinujuci ove tehnike i seme u okviru jedne odbrane, BB postize ono sto je neophodno za uspesnu odbranu u danasnje vreme – prilagodljivost.
Ova odbrana mu omogucava da rotira igrace po pozicijama, znajuci da mu Wilfork garantovano dominira sredinom.
Kako u NFL-u napadi postaju sve vise i vise spread, Belichick-ova odbrana je sve prilagodljivija. Sa jednim ili dva igraca koji igraju 2-gap, OLB su slobodni da blitzuju, odlaze u coveragei napadaju RB po celom terenu.
Belichick retko igra klasicnu 4-3 semu, umesto toga on koristi ista zaduzenja ali sa 3-4 personalom. Mogucnosti i varijacije su ogromne.
I sve to samo zahvaljujuci Wilforku koji je malte ne garant da ce sredina uvek biti iskontrolisana.

BB je svojevrsni genije i kada bude doveo potrebne igrace za ovu svoju odbranu, nema zbora da ce to biti a Super Bowl-winning defense.
"Не бојим се од вражјег кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега..."